Iako možda zvuči kao izmišljena bolest koja se javlja samo u romantičnim filmovima, sindrom slomljenog srca zaista postoji i može biti fatalan.

“Važno je znati da to zaista može svakom da se desi, da kad neko kaže “slomljeno ti je srce”, to nije šala već je u pitanju ozbiljno stanje”, kaže za 021 dr Borislav Dolamić, internista poliklinike Cardios. Prvi put ova bolest je zabeležena u Japanu, početkom devedesetih, gde je dobila naziv takocubo kardiomiopatija. Takocubo jer se najčešće manifestuje tako što srednji i vrhovni delovi srca stoje, a bazalni delovi srca pojačano rade i u toj kontrakciji srce poprima oblik sprave za hvatanje hobotnica koja se u Japanu naziva takocubo.

Dr Dolamić kaže da je stresom indikovana kardiomiopatija ili sindrom slomljenog srca jedan relativno nov termin u medicini. U Evropi su prvi slučajevi zabeleženi krajem devedesetih, da bi u međuvremenu u Cirihu bio napravljen i registar slučajeva “slomljenog srca” koji sadrži podatke iz više zemalja sa ciljem da se ovaj relativno nov pojam što bolje objasni.

Ovaj sindrom je prepoznat obično kod ljudi srednjih godina i starije populacije, i devet puta češće obolevaju žene nego muškarci i to najčešće nakon menopauze. Žene su posle menopauze podložnije ovom sindromu zbog toga što ih tokom većeg dela života od bolesti štiti estrogen, međutim, u menopauzi se gubi to zaštitno dejstvo.

Kako negovati  slomljeno srce?

Sindrom slomljenog srca ima nekoliko karakteristika. Kako navodi dr Dolamić, u početku liči na akutni infarkt, što se manifestuje jakim bolom u grudima, otežanim disanjem, promenama u EKG-u i laboratorijskim pokazateljima.

“Naizgled deluje kao da je u pitanju akutni infarkt, međutim, kasnijim upoznavanjem sa koronarnom anatomijom mi ne nalazimo značajne promene na krvnim sudovima koje su razlog ovog simptoma. Doktori i istraživači su postavili pitanje zašto se to dešava, pa su došli do zaključka da je to stanje povezano sa stresom, i to mahom negativnim, kao što je, na primer, gubitak voljene osobe. Međutim, u manjem broju slučajeva može se dogoditi i usled pozitivnog stresa, npr. kad neko dobije na nagradnoj igri”, kaže internista Cardios-a.

Dalje objašnjava da sama bolest nastaje usled oslobađanja hormona stresa, a s obzirom da neke osobe imaju povećan broj receptora u srčanom mišiću upravo za taj hormon, to je jedno od objašnjenja zašto dolazi do ove bolesti kod nekih ljudi. Ono što je specifično kod takocubo miokardiopatije je da pojedini delovi srca prestanu da rade, zbog čega su ostali delovi ovog organa preopterećeni.

Međutim, iako je dokazano da hormoni stresa izazivaju ovo stanje, još nije poznat i jasan mehanizam kako dolazi do ove bolesti. Dr Dolamić kaže da postoji više teorija i verovatno su sve one u pravu, odnosno radi se o jednom udruženom procesu. Dr Dolamić kaže da se tokom svoje karijere samo jedanput susreo sa ovom pojavom, a da je on učestvovao u dijagnozi i lečenju.

“Bio sam pozvan na konsultaciju u vezi sa pacijentkinjom koja je bila priključena na aparate nakon pokušaja suicida. U pitanju je bila žena starijih godina. Neurološki se potpuno oporavila, ali su kolege primetile promene u EKG, povišene laboratorijske markere koji upućuju na akutni koronarni sindrom i mene su pozvali u konsultaciju da isključim mogućnost da je u pitanju akutni infarkt miokarda. Ultrazvuk srca je aposlutno odgovarao karakteristikama takocubo sindroma i postavio sam sumnju na tu bolest i napisao sam šta treba da urade. U proteklih desetak godina imao sam priliku da vidim još dva slučaja takocubo sindroma”, navodi dr Dolamić za 021.

Ova bolest ima relativno mali procenat smrtnosti, do pet odsto, i to se događa kao posledica pucanja srčanog mišića ili nastanka tromba. U velikom procentu slučajeva dolazi do potpunog oporavka posle otprilike šest nedelja. Dr Dolamić navodi da se u lečenju koriste terapije koje se koriste kod pacijenata koji imaju hipertenziju, ubrzani srčani rad, srčanu slabost, akutni koronarni sindrom, koriste se lekovi koji sprečavaju nastanak tromba, ili omogućavaju da se tromb otopi i nestane.

“Naravno, lečenje mora da podrazumeva interdisciplinarni pristup jer je u pitanju i psihički stres. Mentalna higijena je veoma bitna, a svi je zanemarujemo. Živimo takvim tempom da ne obraćamo dovoljno pažnje na zdravlje psihe. Jedan kumulativni kako fizički tako i spihički stres može dovesti do ovog stanja. Samim tim što mi živimo u svetu jednog ubrzanog i stresnog tempa, imamo mogućnost da obolimo od ovog sindroma. Najbitnije da svaki bol u grudima, otežano disanje, nešto što alarmira na jedno urgentno stanje, shvatimo ozbiljno i da se na vreme obratimo lekarima, na kojima je da dalje deluju u skladu sa znanjem, preporukama i specifičnostima pacijenta”, zaključuje dr Dolamić.

U saradnji sa portalom www.021.rs