Svetski dan zdravlja obeležava se svake godine 7. aprila, a datum je odabran jer je to dan osnivanja Svetske zdravstvene organizacije. Svake godine na ovaj dan se skreće posebna pažnja na javno i individualno zdravlje i sprovode posebne kampanje koje ukazuju na važnost njegovog očuvanja. Dostupnost zdravstvene zaštite i pravo svakog pojedinca na lečenje okosnica su zdravstvenih politika svih uređenih društava.

Prema definiciji SZO „zdravlje je stanje telesnog, psihičkog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti“. Navedeno određenje pojma zdravlja ukazuje da je sa razvojem medicinske nauke, kao i ljudskih i tehnoloških resursa, kvalitet zdravstvenih usluga i procedura rastao, te da se fokus sa bola i patnje pomerao ka blagostanju i opštem balansu tela i psihe.

 Faktori koji utiču na zdravlje su mnogobrojni. Pre svih na zdravlje utiče ponašanje svakog pojedinca, odnosno način ishrane, eventualna zloupotreba alkoholnih pića, cigareta i narkotika, činjenica da li se osoba dovoljno kreće i rekreira, da li ima zdrav san, koliko je izložena svakodnevnom stresu i na koji način ga prevladava. Međutim, čak i ako je ponašanje pojedinca adekvatno, na njegovo stanje veoma utiče i nešto što se zove „individualni zdravstveni potencijal“ koji podrazumeva genetski materijal, odnosno genetsku sklonost ka određenim oboljenjima, potom opštu kondiciju, stanje i nivo imuniteta i slično. Svaka osoba koja je odgovorna prema sopstvenom zdravlju će uzeti u obzir navedeno i ukoliko je pod rizikom da oboli od određenih oboljenja, živeće zdravim stilovima života.

Na zdravstveno stanje pojedinca, ali i na celokupno javno zdravlje svakako utiču i sredinski faktori. Kvalitet i zagađenost voda, zemlje i vazduha, kvalitet hrane, uslovi stanovanja, uslovi zanimanja i poslova koje svakodnevno obavljamo, klima i klimatske promene, buka i zagađenje svakako ostavljaju pečat na stanje našeg organizma.

Naposletku, društveni kontekst takođe će uticati na kvalitet zdravlja. Pre svega porodica iz koje potičemo, potom kvalitet i vrsta međuljudskih odnosa, pa sve do zdravstvenih politika i sistema zdravstvene zaštite države u kojoj živimo.

U Republici Srbiji se poslednjih decenija, pored javnog, sve više razvija privatni zdravstveni sektor koji nudi zdravstvenu zaštitu visokog kvaliteta, stručnu i odgovajuću dijagnostiku, kao i kvalitetan tretman i negu. Osim navedenog, obuhvata i zdravstvenu prevenciju, kao i kvalitetnu komunikaciju i adekvatno informisanje pacijenata.

Svetski dan zdravlja uvek je pravo vreme da se osvrnemo na zdrave stilove života. Oni podrazumevaju način života koji se usvaja i neguje još od detinjstva i sprovodi dosledno tokom celog života. Ishrana je presudna u zdravim životnim stilovima. Ona mora biti energetski odgovarajuća uzrastu, polu i zdravstvenom stanju, izbalansirana i raznovrsna. Svakodnevno je potrebno konzumirati sve vrste nutrijenata, a prednost davati zdravim mastima, zdravom mesu, povrću i voću bogatim vlaknima. Dobra hidratacija organizma, odnosno uzimanje dovoljno ove dragocene tečnosti tokom dana,  preduslov su zdravlja svake ćelije i organizma u celini. Živimo u vreme brzog života, radno vreme se često produžava, balansiramo između karijernih i porodičnih obaveza, te često posežemo za brzom, prerađenom i industrijskom hranom prepunom nezdravih masti i šećera, koje se u konačnici veoma nepovoljno odražavaju na nase zdravlje. U kombinaciji sa svakodnevnim i naakumiliranim stresom, ogroman su rizik za pojavu mnogih oboljenja.

Pored ishrane, zdravi stilovi života podrazumevaju svakodnevno kretanje i rekreaciju. Istraživanja pokazuju da svakodnevna fizička aktivnost, pa bila i blagog intenziteta, čak i za 50% smanjuje rizik od srčanih oboljenja, a blagotvorno deluje na krvni pritisak i nivo šećera u krvi. Rekreacija ne podrazumeva aktivno i profesionalno bavljenje sportom, skupu opremu i članarine u sportskim klubovima i teretanama. Dovoljno je da svakodnevno pešačimo oko sat vremena, povremeno plivamo, radimo lagane vežbe oblikovanja i istezanja ili da vozimo bicikl  i već ćemo blagotvorno delovati na naš organizam.

Zdrava osoba je ona koja se kreće, ali i ona koja odmara. Zdrav stil života podrazumeva dovoljno vremena za odmor i kvalitetan san. Dužina sna varira od uzrasta, pa je tako kod dece potrebno veći broj sati spavanja, dok se kod odraslih on smanjuje. Opšta preporuka da je za zdrav život potrebno minimum osam sati spavanja.Međutim, nije dovoljno samo spavati određeni broj sati, veoma je važno i kada spavamo, odnosno naš cirkadijalni ritam. Noć je vreme kad je prirodno da se spava, jer se tada luči melatonin, hormon sna. Postoji jedna izreka koja glasi „Odlazi se na spavanja pre prethodnog dana“, a koja zapravo govori da je za zdravlje veoma važno da to bude pre ponoći.

I na kraju, zdravi stilovi života podrazumevaju i rad na psihičkom i duševnom balansu. Svedoci smo da je aktuelni način življenja veoma užurban i intenzivan, da smo izloženi pojačanim pritiscima i zahtevima, što dovodi do stanja hroničnog stresa kod savremenog čoveka. Hronični stres, tenzije i psihički pritisak predvorje su gotovo svih hroničnih oboljenja. Zbog navedenog je veoma važno pronaći duhovnu ravnotežu, posvetiti se sebi i bližnjima, održavati emotivni balans aktivnostima, hobijima i predelima koji nam prijaju i povremeno dopustiti sebi „beg od stvarnosti“, isključiti okolni svet na par sati i uživati u predahu.

Violeta Pivnički, diplomirani psiholog