Svetska zdravstvena organizacija svakog 31. maja obeležava Dan bez duvanskog dima nizom preventivnih i edukativnih akcija širom planete. Cilj obeležavanja je skretanje pažnje javnosti na štetnost i opasnost konzumacije duvanskih proizvoda.

Pušenje je vodeći faktor rizika za tzv. “nezarazne bolesti”, odnosno za pojavu karcinoma, oboljenja pluća, srca, krvnih sudova, mozga, šećernu bolest i brojne druge. Naročito je zabrinjavajuća činjenica što zdravlje nije time ugroženo samo aktivnom pušaču, nego i njegovoj bliskoj okolini, tzv. “pasivnim pušačima”, među koje nažalost spadaju i deca. Globalni statistički podaci pokazuju da skoro polovina od ukupnog broja pušača umire od bolesti koje se dovode u vezu sa cigaretama i nikotinom, ali da je nažalost i ne tako mali postotak ozbiljnih oboljenja i onih koji udišu duvanski dim jer su mu pasivno izloženi. Statistika je posebno “crna” kada posmatramo podatke za našu zemlju, jer je Republika Srbija je i dalje na vodećem mestu u Evropi po broju aktivnih pušača.

Prvi kontakti sa cigaretama dešavaju se u adolescentom dobu, fazi koja je poznata po potrebi mladih da eksperimentišu, kao i da posežu za supstancama i ponašanjima kojim će se približiti svetu odraslih. Mladi počinju da puše pod uticajem društva, da bi delovali zrelo i odraslo, zato što ne umeju da kažu “Ne” pritiscima vršnjaka, da bi se navodno opustili i umanjili stres i anksioznost kojima ova turbulentna životna faza obiluje. Zbog navedenog je izuzetno važno posvetiti se edukaciji mladih i preventivnim aktivnostima protiv svih vrsta zloupotreba psihoaktivnih supstanci, a naročito ih osnažiti odupiranju negativnim pritiscima okoline.

Pušenje uništava ceo organizam i uzrokuje oko osam miliona smrti u svetu svake godine. Najvažniji faktor za nastanak raka pluća su upravo cigarete, kao i za hroničnu opstruktivnu bolest pluća i astmu. Duvan je jedan od vodećih uzroka koronarnih oboljenja, srčanog i moždanog udara, kao i bolesti perifernih krvnih sudova. Takođe je izazivač karcinoma usta, grla i jednjaka, mokraćne bešike, grlića materice i pankreasa. Pušenje narušava fizički izgled osobe, jer ćelije pušača ranije “stare”. Dah pušača je neprijatan, zubi brže propadaju, a kvalitet kose, kože i noktiju je značajno manji.

Konzumiranje cigareta izaziva ozbiljnu fizičku i psihičku zavisnost. Apstinencijalni sindrom nakon ostavljanja cigareta nije blag. Za ovu “pušačku krizu” odgovoran je pre svega nikotin, koji je supstanca sa jakim koeficijentom izazivanja zavisnosti, veoma sličnim opojnim drogama. Međutim, kao što svaka navika podrazumeva uspostavljanje određenih veza u mozgu, tako i svaka “odvika” podrazumeva prekid tih veza i uspostavljanje novih i zdravijih.

Faktore koji utiču na prestanak pušenja kod pojedinca možemo generalno podeliti na individualne i društvene.

Društveni faktori odnose se na preventivne aktivnosti zdravstvenih institucija, edukaciju dece i mladih, kao i markentiške kampanje. Svako društvo kome je cilj da bude zbir zdravih i uspešnih građana će fenomenu pušenja posvetiti ozbiljnu pažnju i upotrebiće sve svoje resurse da se smanji i iskoreni. Zakonska regulativa je takođe presudna, jer podrazumeva zabranu pušenja u javnim institucijama i ustanovama, a u nekim državama i na svim javnim mestima, što može da motiviše pojedinca da prestane sa pušenjem da ne bi kršio zakon ili sebe dovodio u neprijatne situacije. Cena duvanskih proizvoda takođe utiče na smanjenje broja pušača po obrnuto srazmernom odnosu: što su cigarete skuplje, očekuje se da će broj pušača biti manji, naročito u siromašnijim društvima kojima pripada i naša zemlja.

Individualni faktori koji utiču na prestanak pušenja su lični motivi pojedinca. Oni mogu biti pojava oboljenja ili briga za buduće zdravlje, želja da se prestane zbog dece i porodice, želja da se da dobar primer deci, briga zbog propadanja fizičkog izgleda, smanjenje fizičke kondicije, veliki udar na kućni budžet, zabrana pušenja na mestu na kome je pojedinac zaposlen, smrt bliskog člana porodice ili prijatelja usled konzumacije cigareta koja deluje kao opominjući i otrežnjujući razlog,…

Početak svake borbe protiv štetnih navika je donošenje odluke. Ona mora biti duboko lična, a ne spolja nametnuta, prema sebi iskrena, jasna i konkretna. Istraživanja pokazuju da već samo nekoliko sati nakon uzimanja cigarete nivo nikotina značajno opada, a posle nekoliko dana on nestaje iz organizma. Prilikom ostavljanja cigareta potrebno je odreći ih se u potpunosti, jer svako smanjenje broja popušenih cigareta predstavlja ništa drugo do varanja samog sebe, ne prekida veze u mozgu koje je nikotin povezao sa zadovoljstvom, rečju zbunjuje organizam i fiziološki i psihološki.

Po prestanku pušenja korisno je instalirati aplikaciju na mobilni telefon koja deluju motivišuće, jer ukazuju na nivo smanjenja, odnosno nestanak nikotina, broji dane od uzimanja poslednje cigarete, broji koliko bi cigareta bilo i dalje popušeno, a novca potrošeno da se sa pušenjem nastavilo. Verujte, te brojke umeju da budu zaista zastrašujuće!

Konzumacija veće količine vode i vitamina C se takođe pokazala kao dobar saveznik prilikom ostavljanja cigareta. Povećana fizička aktivnost, šetnja, plivanje i treninzi će takođe pomoći u smanjenju stresa i napetosti. Okružite se ljudima koji će na vas delovati pozitivno i motivišuće, koji će se zajedno sa vama radovati svakom novom danu bez cigareta. Bodrite sami sebe i čestitajte sebi na svakom malom uspehu, svakom danu bez cigarete, izlasku ili kafi sa prijateljima. Svakim danom osećaćete se sve snažnije, jer ste vi ti koji uspostavljate kontrolu nad sopstvenim životom, a niste rob duvanske industrije. Ukoliko je kriza toliko jaka, obratite se psihijatru koji će vam pomoći u savladavanju zavisnosti ili savetovalištu za odvikavanje od pušenja, Ne posežite samostalno za lekovima koji postoje na tržištu kao pomoć u ostavljanju cigareta bez konsultacije sa lekarima.

Ne postoji ni jedan valjani argument koji bi išao u prilog pušenju. Široko je rasprostranjena zabluda da cigarete smiruju, naprotiv one vas razdražuju. Ne čine vas srećnim i ispunjenim, čine vas odličnim kandidatom za ozbiljna oboljenja. Osvrnite se oko sebe i usmerite na osobe, sadržaje i aktivnosti koje će vam doneti daleko veće zadovoljstvo i ispunjenost od duvanskog dima.

I ne zaboravite-tamo gde postoji navika, postoji i odvika. Samo je potrebna odluka.

Violeta Pivnički, dipl.psiholog