Pred nama je najtopliji period godine, a svedoci smo naglih klimatskih promena i tropskih temperatura koje iz godine u godinu rastu. Sunce je izvor života. Bez njega ne bi bilo svetlosti, toplote, vegetacije i hrane. Međutim, ova užarena zvezda koju smo navikli da zovemo planetom, stavlja nas u dilemu-da li je prijatelj ili neprijatelj našeg zdravlja?

Šta je kod sunčanja zdravo?

Osim esencijalnih benefita koje smo već naveli, a bez kojih čovek, biljni i životinjski svet ne bi opstali, izloženost sunčevom zračenju ima i specifične koristi. Kako bi organizam proizveo neophodne količine vitamina D, potrebno je da bude izložen suncu, odnosno njegovim ultraljubičastim zracima. Optimalna količina ovog vitamina u organizmu obezbeđuje pravilan rast i razvoj koštanog sistema, odnosno njegovo zdravo stanje u odraslom dobu i starosti. Vitamin D takođe utiče i na sintezu kalcijuma i fosfora.

Ukoliko nema dovoljno vitamina D sintetisanog uz pomoć sunčeve svetlosti, dolazi do poremećaja u radu pankreasa, odnosno lučenja insulina, a samim tim nivoa šećera u krvi, što povećava rizik od dijabetesa.

Sunčevo zračenje takođe povećava nivoe hormona sreće i zadovoljstva u centralnom nervnom sistemu, u prvom redu serotonina. Znamo da smo u jesenjim, tmurnim i mračnim danima neraspoloženi i melanholični. Smatra se da su narodi koji žive bliže ekvatoru najsrećniji upravo zbog izloženosti sunčevim zracima tokom cele godine. Nedostatak sunčeve svetlosti, kao i dugotrajan boravak u tamnim i zatvorenim prostorijama mogu biti pokretači depresivnih stanja.

Prekomerna izloženost sunčevim zracima je veoma opasna!

Usled oštećenja ozonskog omotača, štetni sunčevi zraci dopiru do nas u mnogo intenzivnijoj meri nego što je to bilo pre samo nekoliko decenija. Štetni UVA i UVB zraci dovode do niza negativnih posledica po zdravlje, trenutnih i kratkotrajnih, ali nažalost i trajnih i veoma opasnih. Mnogobrojna istraživanja i primeri iz kliničke prakse svakodnevno potvrđuju da je neumereno sunčanje veoma rizično po zdravlje.

Crvenilo, vrela i na dodir bolna koža, ponekad sa plikovima, simptomi su opekotina od sunca. Ne javljaju se odmah, već nekoliko sati posle izlaganja, jer ćelije kože postepeno odumiru. Kod jačih opekotina nije ugrožen samo površinski, nego i dublji slojevi kože. Opekotine se javljaju na delovima tela koji su najizloženiji suncu, pre svega na vratu, ramenima, rukama i grudnom košu. Posle nekoliko dana, koža počinje da se ljušti i regeneriše, međutim ona ima svoju memoriju. Pamti ovakve opekotine i ukoliko se dešavaju stalno, iz godine u godinu, postoji izuzetno veliki rizik od pojave raka kože, kao i prevremenog starenja. Opekotine u detinjstvu i mladosti mogu izazvati melanom kože u zrelom dobu. Riziku sa naročito izložene osobe čije profesije iziskuju rad napolju tokom celog dana, kao i osobe svetlije puti, odnosno sa manje melanina.

Zablude u vezi sa izlaganjem sunčevim zracima

Prva zabluda odnosi se na osvrtanje u prošlost, kada sunce jeste bilo milije i mnogo nežnije prema nama. No, ta vremena su prošla, usled brojnih negativnih ekoloških faktora i prekomerno izlaganje smatra se aktivnošću rizičnom po zdravlje. Brojne su druge zablude, navešćemo samo neke od njih. Štetno dejstvo UVA i UVB zraka je veće na višim nadmorskim visinama, tako da je pogrešno uverenje da je na planinama manji rizik nego recimo na morskoj obali. Navedeno se odnosi i na zimske mesece. Sledeća zabluda je da nije potrebna zaštita od sunca kada je oblačno vreme. Štetni zraci prolaze i kroz oblake i takođe oštećuju kožu. Premda su najjači u vrelim letnjim mesecima, prisutni su svakoga dana u godini, tako da je zabluda da je korišćenje zaštitnih krema i opreme potrebno samo leti. Zabluda je takođe da suncobrani štite u potpunosti, nažalost kroz većinu letnjeg mobilijara prolaze štetni zraci, tako da je i ispod njih potrebna odgovarajuća zaštita. Ukoliko volite da kampujete, kupite opremu koja ima naznačenu zaštitu od sunčevih zraka. Pogešno je uverenje i da osobe tamnije puti ne dobijaju opekotine od sunca, tj, da nisu u riziku od karcinoma kože.

Kako da nam sunce bude prijatelj?

Odgovor se kao i uvek krije u umerenosti. Izlaganje sunčevim zracima apsolutno treba izbegavati u periodima dana kada su oni najintenzivniji, a to je između 11 i 17 časova. Veoma je važno koristiti kreme sa visokim zaštitnim faktorom, najmanje SPF 30, a optimalno SPF 50. Zabluda je da one sprečavaju dobijanje preplanulog tena. Štite od opekotina, a svojim dejstvom produžavaju vreme koje možemo provesti na suncu, pa je tako uz SPF 30 ono 30 puta duže, SPF 50 isto toliko puta duže u odnosu na vreme izloženosti bez zaštitne kreme. Važno je da ih nanesemo najmanje pola sata pre izlaska i da ih tokom izloženosti suncu nekoliko puta obnavljamo, na svakih sat ili dva vremena, a posle svakog izlaska iz vode. Zaštitite svoju kožu i odećom prirodnih materijala. Neka bude od tankog, prozračnog pamuka i lana, dugih rukava i nogavica, a glavu i vrat takođe zaštite letnjim kapama i šeširima. Ne zaboravite na oči i birajte naočari za sunce čija stakla imaju UVA i UVB zaštitu.

Najmlađi su u posebnom riziku

Sve mere predostrožnosti posebno se odnose na bebe i decu, jer je njihova koža naročito osetljiva. Izbegavajte boravak na suncu u najtoplijim delovima dana i koristite dečije kreme sa visokim zaštitnim faktorom. Međutim, još jedna populacija je u posebnom riziku, o čemu se malo govori, a to su tinejdžeri. Pod uticajem interneta i društvenih mreža, skloni su da se prekomerno izlažu suncu, kako bi zadobili privlačan, preplanuli ten koje imaju influenseri i zvezde na koje se ugledaju. Takođe, vole da provode vreme sa društvom na kupalištima tokom celog dana, dakle i u periodu najopasnijeg zračenja. Razgovarajte sa vašim tinejdžerima, dovoljno su odrasli da razumeju takvo rizično ponašanje i insistirajte na prevenciji i zaštiti.

V. Pivnički