Prema Međunarodnom kalendaru zdravlja, oktobar je mesec posvećen borbi protiv raka dojke. U mnogim zemljama sveta realizuje se niz edukativnih i preventivnih aktivnosti sa ciljem podizanja svesti o značaju prevencije, ranog otkrivanja i lečenja ovog oboljenja. Statistike su, nažalost, poražavajuće, kako u svetu, tako i u našoj zemlji. Rak dojke je najčešći maligni tumor od koga oboljevaju i umiru žene. Svake godine u svetu otkrije se više od milion i po obolelih, a od toga zabrinjavajući broj žena, oko pola miliona, usled raka dojke izgube život.

Rak nastaje zbog abnormalnog rasta ćelija dojke, a može biti dobroćudan i zloćudan. Dobroćudni, beningni su oni koji su lokalizovani i ne šire se u druge delove tela, dok se zloćudni, maligni šire i njegove ćelije putem krvotoka i limfe dospevaju i u druge organe stvarajući metastaze.

Ko je posebno u riziku da oboli?

Pol je najveći faktor rizika. Od raka dojke oboljevaju prvenstveno žene. Broj obolelih muškaraca je oko 1%. Sledeći faktor rizika su godine života. Najveći broj obolelih žena je u životnom dobu između 55 i 65 godina, ali je uočen negativan trend spuštanja te granice na mlađe žene, pa čak i vrlo mlade devojke. Od raka dojke nažalost oboljevaju i devojke koje su tek nekoliko godina u pubertetu.

Genetska predodređenost

U malom procentu, uzroci nastanka bolesti mogu biti i mutacije na BRCA1 i BRCA2 genima (breast cancer). Osim raka dojke, ove mutacije se povezuju i sa rakom jajnika i sa drugim tipovima raka (prostate, pankreasa, debelog creva i drugih unutrašnjih organa). Razvojem savremene medicinske dijagnostike usavršeni su neinvazivni genetički testovi kojima mogu da se utvrde navedene mutacije, te se savetuju da sve žene koje su u porodici imale srodnice obolele od raka dojke i/ili jajnika urade ove testove. Testovi se takođe savetuju i ženama kojima je dijagnostikovan rak dojke u ranom životnom dobu, kao i obolelim muškarcima.

Stilovi života kao faktor rizika

Medicinska istraživanja i kliničke studije nedvosmisleno ukazuju da nezdravi stilovi života povećavaju rizik od nastanka raka dojke. U prvom redu, pušenje i prekomerna konzumacija alkohola, a potom gojaznost i fizička neaktivnost.  Ranije se smatralo da su udarci i povrede tkiva dojki jedan od mogućih uzroka, međutim za navedeno nema validnih kliničkih dokaza. Takođe, kontinuirano i bez adekvatnog nadzora uzimanje nekih lekova i hormonskih preparata povećavaju rizik od oboljevanja, te su stoga potrebne stalne kontrole i stručni nadzor.  Žene koje više godina piju kontraceptivne pilule su u povećanom riziku, pa su im indikovane stalne kontrole i pregled dojki najmanje jednom godišnje. U povećanom riziku su i žene koje nisu rađale, potom žene koje su u poznijim godinama rađale, žene koje su veoma rano ušle u pubertet i menopauzu. Ukoliko se prepoznajete u nekoj od navedenih kategorija, izuzetno je važno da se posvetite prevenciji.

Da li je rak dojke izlečiv?

Kao i gotovo sve ostale vrste raka, i rak dojke je izlečiv ukoliko se na vreme otkrije! Preventivni samopregledi i pregledi su ključni u borbi protiv bolesti. Svaka žena treba da zna kako da izvrši samopregled svojih dojki. Na internetu postoji niz video uputstava i tutorijala kako da pregledate svoje dojke, pred ogledalnom, pod tušem, u sedećem ili ležećem položaju. Kružnim pokretima, levom rukom desnu, a desnom rukom levu dojku, pritiskajući ne vrhom, nego celom jagodicom prsta sve delove dojke, kao i pazušne jame, mogu se otkriti nepravilnosti. Najbolje je da samopregled obavljate sedam dana nakon menstruacije, a žene koje su u postmenopauzi svakog istog dana u mesecu.

Dojke se generalno menjaju u zavisnosti od mesečnog ciklusa žene, odnosno koncentracije hormona. Svaka žena prepoznaje te uobičajene promene, sa kojima je odrasla i živi svakodnevno. Međutim, ukoliko primetite otekline, gnojni ili krvav iscedak iz dojke, promene u boji kože dojke, smežuranost i naboranost kože dojke poput celulita, promene u vidu uvlačenja, crvenila ili ranica na bradavicama, nagli bol u jednoj dojci ili pazušnoj jami, kao i neuobičajene promene oblika i veličine dojke, neizostavno i odmah se javite lekaru.

Lekar će vas uputiti na ultrazvučni pregled dojke i mamografiju i u zavisnosti od rezultata utvrdiće tok lečenja.

U prevenciji je ključ!

Iako smo u ovom tekstu istakli faktore rizika, od raka dojke nažalost može da oboli svaka žena, a taj rizik se povećava starenjem.  Redovni ultrazvučni pregledi dojke ženama do 50 godina starosti se preporučuju jednom godišnje, a ženama iznad ovog životnog doba se preporučuju godišnji mamografski pregledi. Redovni pregledi omogućavaju da se eventualna bolest rano otkrije, u početnoj fazi, kada je lečenje jednostavnije, a prognoze za potpuno izlečenje povoljne.

Oktobar je Međunarodni mesec borbe protiv raka dojke, zato svim damama darujemo 40% popusta na ultrazvuk dojki do kraja mesececa. Pregled obavlja radiolog dr Ljubica Dražić.

V. Pivnički