Kada telo samo sebi postane neprijatelj…

Najprostije rečeno, autoimuna oboljenja su bolesti pri kojima organizam sam sebe, u celini ili delovima, prepoznaje “kao neprijatelja” i aktivira mehanizme borbe protiv svojih tkiva, organa ili sistema organa. Znamo da je imunitet zadužen za odbranu organizma od virusa i bakterija i kada je telo ugroženo, aktivira svoje ćelije za odbranu od bolesti. Međutim, kod autoimunih oboljenja, desi se neka greška, te imuni sistem napada sopstvene zdrave delove, prepoznajući ih kao strane i ugrožavajuće.

Kako nastaju autoimune bolesti?

Tačan uzrok nastanka ovih bolesti još uvek nije utvrđen. Istraživanja pokazuju da su genetski činioci presudni, ali i da stil života, loša ishrana, stres, zagađenje, odnosno ekološki nečista voda, vazduh, zemljište , otrovi, pesticidi i slični negativni faktori mogu biti okidači za pojavu bolesti. Zdravstvena statistika pokazuje da je broj obolelih u svakodnevnom porastu, da češće oboljevaju žene, te da se javljaju u starijem životnom dobu, odnosno od kasne adolesecencije do 45. godine. Kliničke studije pokazuju da je dijagnostika dugotrajna i sveobuhvatna, ali takođe i da se autoimuna oboljenja kasno detektuju, jer se najčešće razvijaju godinama, te da se simptomi u početku leče pod dijagnozama nekih drugih bolesti.

Najčešća autoimuna oboljenja

Kada imuni sistem greškom krene u rat protiv sopstvenih tkiva, najviše stradaju krvni sudovi, mišići, zglobovi i vezivna tkiva, koža, kao i crvena krvna zrnca. U zavisnosti od toga da li je imunitet “napao” jedan organ ili sisteme organa, razlikujemo organ specifične i sistemske autoimune bolesti.

Najpoznatija autoimuna bolest je dijabetes tipa 1 u kojima se razaraju ćelije pankreasa što dovodi do poremećaja u lučenju insulina i šećerne bolesti, Veoma čest je i Hašimoto sindrom, oboljenje štitne žlezde, pri kome imunitet sopstvenu tireoidnu žlezdu prepoznaje kao stranu, te nastaju lezije na njoj i poremećaji u lučenju hormona štitnjače. O ovoj bolesti smo detaljnije pisali na blogu na sledećoj adresi www.cardiosnovisad.rs/hasimoto-bolest-stitne-zlezde/ Sistemski eritemski lupus je oboljenje kod koga se greškom stvaraju antitela usmerena na tkiva u celom organizmu, a najviše su pogođeni zglobovi, pluća, krvne ćelije, bubrezi i nervi. Simptomi se ogledaju u crvenom osipu po licu u obliku leptira, bolovima u svim zglobovima i  hronično povišenoj telesnoj temperaturi. Reumatoidni artritis dovodi do upala vezivnog tkiva, ukočenosti, bolova u zglobovima, teškoća kretanja ili čak i do gubitka pokretljivosti. Zapaljenjske bolesti creva, kao što u ulcerozni kolitis i Kronova bolest, o kojima smo takođe pisali na blogu https://www.cardiosnovisad.rs/sta-kad-su-creva-nervozna/, isto su autoimunog porekla. Multipla skleroza je veoma ozbiljno oboljenje pri kome se delovi centralnog nervnog sistema koji imaju mijelinski omotač oko nerava prepoznaju kao strana tela, te se stvaraju antitela protiv njih što ih oštećuje i dovodi do niza teških i progradirajućih simptoma i neuroloških ispada u vidu drhtavice, trnjenja, hroničnog umora, nejasnog govora, depresivnih simptoma, poremećaja ravnoteže, poremećaja kognitivnih funkcija pamćenja, mišljenja i koncentracije, bolesti bubrega, teškoća kretanja, pa sve do invaliditeta, odnosno nemogućnosti kretanja.

Celikija je bolest o kojoj se u poslednje vreme sve više govori, a takođe spada u autoimuna oboljenja. Podrazumeva doživotnu netoleranciju na gluten koji kada se unosi putem hrane dovodi do oštećenja sluznice tankog creva, te brojnih teškoća gastrointestinalnog trakta kao što su hronična dijareja, nadimanje, gasovi, povraćanje, mučnina, gubitak vitamina i minerala i gubitak telesne težine. Kako celijakija nije retko oboljenje, posvetićemo joj posebnu pažnju u nekom od sledećih tekstova.

Pored pobrojanih, postoji još čitav niz autoimunih oboljenja pri kojima imunitet “kreće u pohod” na različite organe: autoimuni hepatitis, miastenija gravis, vitiligo, Bazedovljeva bolest, hronični gastritis,…

Lečenje autoimunih bolesti

Dijagnostika je najčešće dugotrajna i sveobuhvatna, a obuhvata laboratorijske analize i testove na antigene, kao i ultrazvučnu, RTG ili MR dijagnostiku. Bolesti su hronične i neizlečive, ali su bolesti koje se drže pod kontrolom propisanom terapijom, zdravim stilovima života i redovnim kontrolisanjem. Ishrana je presudan faktor u držanju bolesti pod kontrolom. Opšte je poznato da je osnova imunog sistema upravo ishrana, kao i da se najveći broj ovih ćelija nalazi upravo u sistemu za varenje. Zbog toga se svim pacijentima koji boluju od neke autoimune bolesti savetuje da izbegavaju određene vrste hrane, a pre svega one koja je deluje “zapaljenjski” na organizam. Namirnice koje treba izbegavati su prerađena hrana, hrana bogata aditivima, rafinisani šećeri i veštački zaslađivači, mlečni proizvodi, neke vrste žitarica, jaja, zgušnjivači hrane i industrijska ulja.

V. Pivnički