Svima se tokom života više puta desilo da nam srce ubrzano kuca i da imamo osećaj “kao da hoće da iskoči iz grudi”. Ovakva stanja se dešavaju u situacijama straha, treme, pojačanog uzbuđenja i radosti, kao i prilikom većeg fizičkog napora, naročito kod osoba koje nisu u kondiciji. Navedene situacije su normalne, prolaznog su karaktera i bezazlene. Takođe, postoje i određena medicinska stanja pri kojima dolazi do ubrzanog rada srca kao što su malokrvnost, gojaznost, poremećaj rada štitne žlezde i povišena telesna temperatura kao simptom infekcija u organizmu. Lečenjem navedenih oboljenja i broj otkucaja srca se normalizuje.

Srce zdravog odraslog čoveka ima od 60 do 100 otkucaja u minuti u stanju mirovanja. Ukoliko je broj otkucaja iznad ili ispod nnavedenih granica, a nije uzrokovan navedenim stanjima, potrebno je obratiti se kardiologu.

Šta je aritmija, a šta tahikardija?

Aritmija je kardiološko oboljenje kod koga postoji poremećaj brzine ili ritma srčanog rada. Većina aritmija su bezopasne, ali neke mogu biti toliko ozbiljne da se završe fatalno. Kod aritmija srce može raditi suviše brzo, suviše sporo ili imati nepravilan ritam. Usporeni rad srca naziva se bradikardija, a ubrzani tahikardija.

Tahikardija predstavlja stanje ubrzanog srčanog rada, kada je broj otkucaja u minuti iznad 100. Najčešći simptomi tahikardije su: ubrzano lupanje srca, bol i stezanje u grudima, gušenje, nedostatak kiseonika, “hvatanje vazduha” i kratak dah, osećanja umora i iscrpljenosti, nesvestica, slabost, vrtoglavica, nizak krvni pritisak, bolovi u vratu i glavobolja. Ukoliko osetite ove simptome, potrebno je da se odmah javite lekaru.

Zašto dolazi do nepravilnog rada srca?

Najčešći uzroci aritmija su nasledna srčana oboljenja, srčane mane prisutne od rođenja ili stečene tokom života, infarkt i oštećenja tkiva nastala nakon infarkta, smanjeni dotok krvi u srce, visok krvni pritisak, poremećaji vrednosti natrijuma, kalijuma, kalcijuma i magnezijuma koji učestvuju u prenošenju električnih impulsa i kontrakcijama srca, poremećaji rada štitne žlezde (hipertireoza i hipotireoza), hroničan stres, gojaznost i pušenje.

Kako se otkriva aritmija?

Nepravilna srčana radnja, promene u ritmu i brzini, često se otkriju slučajno, prilikom redovnih sistematskih pregleda ili dijagnostike drugih stanja i oboljenja. Međutim ukoliko često osetite da vam srce kuca suviše ubrzano ili pak veoma sporo, ukoliko često osetite da preskače i menja ritam rada, obratite se kardiologu. Neke od aritmija  ipak mogu biti životno ugrožavajuće.

U razgovoru sa pacijentom najpre je važno razgraničiti da li ima ubrzan ili usporen rad srca, osećanje lupanja ili preskakanja srca. Potom će biti upućen na analizu kompletne krvne slike, a zatim sledi primena EKG, odnosno elektrokardiograma, uz pomoć koga se beleži električna aktivnost srca. Metoda je potpuno bezbolna i neinvazivna. Osim EKG, kao dijagnostičko sredstvo koristi se nošenje srčanog holtera, najmanje 24 sata ili duže, putem koga se beleži srčana radnja tokom različitih delova dana i pri različitim aktivnostima. Test opterećenja utvrđuje srčanu radnju prilikom fizičkog napora, vožnje sobnog bicikla ili trčanja na traci, pri kojima se napor postepeno povećava. Ovom metodom se otkrivaju nepravilnosti koje se ne mogu uočiti u stanjima mirovanja. Osim navedenih uobičajenih metoda, složenije dijagnoza podrazumeva koronarografiju i elektrofiziološko ispitivanje srca.

Lečenje aritmije

Lečenje je individualno i zavisi od simptoma i vrste aritmije, opšteg stanja pacijenta, postojanja pridruženih oboljenja, starosti i dr. U terapiji se koriste antiaritmici, lekovi koji regulišu srčani ritam, kao i sledeće intervencije: kardioverzija, ablacija kateterom, i ugradnja pejsmejkera i ICD uređaja. Zdrav način života nakon dijagnostike i uvođenja terapije, svakako će doprineti smanjivanju simptoma i smanjenju rizika od pogoršanja.

U Poliklinici “Cardios” pacijentima je na raspolaganju tim izuzetnih kardiologa:

• dr Nikola Agbaba, internista-kardilog
• dr Nenad Tomić, internista-kardiolog
• dr Borislav Dolamić, internista-kardiolog
• dr Dušan Banović, internista-kardiolog

V. Pivnički