Da stres nepovoljno utiče na zdravlje, opšte je poznata činjenica koju ne više treba dokazivati. Nekada se stres smatrao našim životnim pratiocem, a danas ga možemo smatrati “životnom uhodom” jer je svud oko nas, prati nas kao senka i teško ga se možemo rešiti.

Izvori stresa su svud oko nas

Stres je pojačana psihofizička aktivnost koja nastaje usled zahteva sredine koji se postavljaju pred organizam i traže da im se brzo prilagodi. Izazivači stresa, tzv. stresori, mogu biti zaista različiti i po intenzitetu i po vrsti. Od iritirajućeg zvuka jutarnjeg alarma, saobraćajne gužve, trke sa vremenom, problema na poslu i u porodici, konflikata i nerazumevanja u koje skoro svakodnevno upadamo, premorenosti i nerazumevanja okoline. Navedeni izvora stresa su hronični, svakodnevni i često ih nismo ni svesni. Okidači stresa takođe mogu biti iznenadne situacije, kao što su smrt bliskih osoba, gubitak posla i novca, prirodne katastrofe i dr. Obe vrste stresora dovode do fizioloških promena u organizmu koje nepovoljno utiču na rad svih organa, pa samim tim i srce.

Šta su “hormoni stresa” i kako utiču na srce?

U stresnim situacijama pojačano se luče hormoni kortizol, adrenalin, norepinefrin i dopamin. Kada se organizam nađe pred stresom, kortizol raste i priprema telo za suočavanje sa izazovom. Krvni pritisak se povećava, disanje postaje pliće, srce brže kuca. Telo se mobiliše na borbu. Po okončanju stresnog događaja, nivo kortizola se svede na normalu. Međutim, kod hronične izloženosti stresu, lučenje kortizola je stalno povećano što dovodi do mnogih, pa tako i srčanih oboljenja. Previsoki nivo kortizola može dovesti do smanjenje dotoka krvi u srce, rasta krvnog pritiska i zapaljenja, što su visoki rizici za infarkt miokarda i druge kardiovaskularne bolesti.

Iznenadni skokovi adrenalina u stresnim situacijama sužavaju arterije u srcu i pričvršćuju ih za ćelije unutar srca. Navedeno stanje se naziva stresna kardiomiopatija i veoma liči na srčani udar. Simptomi su bol u grudima, osećaj stezanja, znojenje i otežano disanje. Stresna kardiomiopatija u dužem periodu dovodi do abnormalnih srčanih ritmova i slabljenja srčanog mišića.

“Sindrom slomljenog srca”

Iz podnaslova bi se možda moglo zaključiti da je u pitanju psihološki poremećaj nastao usled neuzvraćene ili tragične ljubavi, ali se zapravo radi o stvarnom srčanom oboljenju. Žene  srednje i starije dobi značajno češće oboljevaju od njega, pa nas i ta činjenica može navesti na pogrešan, romantični trag. Bolest se naziva jos i “Takocubo sindrom”, a prvi put je opisana u Japanu nakon razornih zemljotresa 1991. godine. Kod ovakve kardiomiopatije dolazi do balonizacije vrha leve komore koja zadobija oblik ampule ili zamke za hobotnice koje se u Japanu koriste za njihov lov, pa otud i naziv. Pacijenti najčešće ispoljavaju sličnu kliničku sliku kao kod akutnog infarkta. Osećaju jak bol u grudima i nedostatak daha, a promene na EKG imitiraju srčani udar. Registruju se poremećaji pokreta leve komore i baloniranje. Međutim, za razliku od infarkta miokarda, Sindrom slomljenog srca je reverzibilan i oporavak se dešava nakon 4-6 nedelja.

Podmuklo dejstvo stresa na kardiovaskularni sistem

Osim što stres direktno utiče na pojavu srčanih oboljenja, bilo intenzivno i naglo, bilo dugotrajno i hronično, takođe utiče i posredno, podmuklo, na zaobilazan način.

Savremeni čovek koji je pod svakodnevnim i neizbežnim stresom, često pribegava  nezdravim mehanizmima za ublažavanje njegovog dejstva. U pitanju su najčešće kratkoročna i potpuno pogrešna rešenja. Posezanje za alkoholom, velikim količinama kafe, prekomerno pušenje, prejedanje, povlačenje u sebe i neaktivnost mogu se pogrešno učiniti kao dobre ideje da se smirimo, ublažimo nervozu, utopimo tugu, pobegnemo na kratko od svakodnevnih briga. Međutim, dugotrajno življenje nezdravim stilovima života dovodi do gojaznosti, povećanja krvnog pritiska i bolesti krvnih sudova, što su sve dominantni rizici za pojavu kardiovaskularnih oboljenja.

Suočavajte se sa stresom na zdrave načine, relaksirajte, uočite svoje prioritete i živite u skladu sa njima.

V. Pivnički