Šta je anemija i koliko je česta?

Anemija ili malokrvnost najčešći je hematološki problem i procena je da pogađa i do trećine ukupnog svetskog stanovništva. Značajno je češća kod dece i žena, mada pogađa i odrasle muškarce. Nastaje usled smanjenog broja crvenih krvnih zrnaca (ertitrocita) čija je glavna uloga da prenesu kiseonik od pluća do svih organa, odnosno tkiva i ćelija. Najvažniji element eritrocita je hemoglobin i kada je ispod normalnih vrednosti, organi neće biti dovoljno opskrbljeni kiseonikom i javiće se simptomi anemije.

Znaci koji ukazuju na anemiju

Ukoliko u dužem vremenskom periodu osećate umor i slabost, vrtoglavice, ukoliko se veoma umarate i pri najmanjem naporu i pri tom imate stezanja u grudnom košu i lupanja srca, ukoliko imate nesvestice, česte mučnine i glavobolje, teško se koncentrišete, učite i pamtite, vrlo je moguće da ste malokrvni. Kompletnom analizom krvne slike lako će se utvrditi da li je anemija posredi. Pre svega se gleda nivo hemoglobina u krvi, za muškarce je granica ispod 130 grama, a za žene ispod 120 grama po litru. Drugi indikator je hematokrit za koga je kod muškaraca donja granica ispod 42%, a kod žena ispod 38%. Takođe se analizira i nivo gvožđa, kao i drugi indikatori.

Zašto dolazi do anemije?

Postoji više vrsta anemije, pa samim tim i različitih uzroka. Najčešći uzrok je nedostatak gvožđa u organizmu koji može nastati usled nepravilne ishrane, pre svega restriktivnih dijeta koje se preduzimaju “na svoju ruku” bez konsultacija se lekarima ili na preporuku nestručnih lica, a takođe i kao posledica brze ishrane, jedenja “s nogu” kada se hrana nedovoljno žvaće i natapa pljuvačkom koja je veoma bitna za iskorištavanje gvožđa, I neke bolesti mogu da onemogućavaju apsorpciju gvožđa, kao  na primer celijakija. Nedostatak određenih vitamina, pre svega vitamina B12, vitamina C i folne kiseline takođe dovodi do smanjene proizvodnje crvenih krvnih zrnaca.

Žene ćeše pate od malokrvnosti, pre svega zbog menstrualnih krvarenja, posebno u mlađem životnom dobu kada su obilna, kao i tokom trudnoće usled smanjene proizvodnje hemoglobina i porasta količine krvi. Gotovo svaka druga trudnica pati od anemije, te je stoga neophodno kontinuirano pratiti krvnu sliku i uzimati vitaminske suplemente i gvožđe po preporuci ginekologa, naročito u slučajevima višestruke trudnoće. S obzirom da svaki porođaj, na koji kod način da se okonča, prati veće krvarenje, potrebno je unapred pripremiti organizam za taj čin i lečiti anemiju. Malokrvnost je takođe jedan od uzroka prevremenih porođaja.

Anemija, nažalost, posebno u starijem životnom dobu oba pola, može ukazivati na neko skriveno krvarenje unutra organizma. Pre svega, u okviru gastrointestinalnog trakta kod Kronove bolesti, čireva, ali i tumora koji krvare, a još uvek nisu otkriveni.

Kako da se izlečim od anemije?

Nakon što je anemija dijagnostikovana, pristupa se otkrivanju njenog uzroka, a potom i lečenju. U lečenju anemije, kao što smo videli, osim lekara opšte prakse i hematologa, mogu učestvovati i gastroenterolog, internista, ginekolog, kao i nutricionista. Tok lečenja zavisiće od uzroka malokrvnosti. Ono što je veoma bitno su istrajnost i strpljenje. Anemija nije nastala odjednom, te se ne može preko noći ni izlečiti. Najčešća greška pacijenata je prekidanje uzimanje terapije čim analiza krvne slike pokaže prelazak hemoglobina iznad minimalnih granica. Sa uzimanjem terapije je potrebno nastaviti i dalje kako bi se u organizmu formirali depoi gvožđa. Lečenje malokrvnosti traje 4-6 meseci.

Ishranom protiv anemije

Opšte je poznato da postoje namirnice koje su “dobre za krv”, odnosno obiluju gvožđem i elementima koji pospešuju njegovu apsorpciju. U prvom redu je to meso, i to govedina, svinjetina, piletina, riba i morski plodovi. Namirnice biljnog porekla koje su bogate gvožđem su spanać, kelj, pasulj, sočivo, žitarice i pirinač obogaćeni vitaminom B, cvekla i seme koprive. Namirnice koje pospešuju apsorpciju gvožđa su namirnice koje obiluju vitaminom C kao što su paprika, citrusi i bobičasto voće, zatim hrana bogata vitaminom A, u prvom redu šargarepa, spanać, breskve, kajsije, pomorandže, batat, kao i namirnice bogate folnom kiselinom, odnosno lisnato zeleno povrće, džigerica, jaja i suncokret. U zaključku, što se raznovrsnije hranite, manja je šansa da ćete patiti od malokrvnosti. Negujte svoju krv, ona je dragoceni izvor života!

V. Pivnički